Svima nam poznati komediograf i dramaturg, Jovan Sterija Popović, bio je prvi profesor prava i to baš kod nas, u Kragujevcu, daleke 1840.
Iako rodjen slab, krhkog zdravlja, sa neupotrebljivom, paralizovanom levom rukom, čak i uprkos neslaganju sa ocem oko obrazovanja, večnost je postala Sterijina odrednica.
Njegov let u istoriju krila je dobio ovde, u našem gradu, na Liceju, koji je i danas seme naše umne visine. Kao profesor, Sterija je postao vidljiv društvu, a samopouzdanje i javno priznanje učinili su ga spremnim za dalja dostignuća. Tako je, kao načelnik Ministarstva prosvete ustrojio srednjoškolsko obrazovanje u nas, inicirao akt za zaštitu spomenika i srpskog nasledja, pokrenuo osnivanje Akademije nauka, prvog pozorišta u Beogradu i drugih institucija, informativno lako dostupnih radoznalom oku današnje znatiželje.
Danas, kada sa ponosom uzmemo ove činjenice, na mestu gde su nekada letele inovativne misli, sada leti đubre. Umesto sećanja na velikane, niče pijaca, a na ideju o Miloševom vencu, pada zaborav i tišina.
Miloš ili njegovi savremenici i saborci, imali su san. San, čije obrise i danas osetimo kada sa ponosom prođemo do naše gimnazije. Da li smo mi danas dostojni, krvlju i mukom, a pre svega promišljanjem i znanjem, ispisanih snova srpske državnosti?