“Kada govorimo o promenama, možemo da kažemo da uvek ima nešto što ne treba da menjamo. To je ona izvorna vizija koju su naši preci imali kada su osnivali prvu srpsku državu, a to je da bez prosvete, da bez vere, vere u znanje i vere u ljude – nema prave države”

1990. godine, advokat Ivković Snežana osniva samostalnu advokatsku kancelariju. Nakon rada u kancelariji advokata Petra Nožinića, uz podršku i odobrenje principala, osnivač se upisuje u Advokatsku komoru Kragujevac. Oblast rada, u početnim godinama kancelarije, najviše je bila usmerena na krivičnopravnu materiju. Svojim pristupom, kroz poverljiv odnos sa klijentima, kancelarija je napredovala u godinama koje dolaze. Ponosni smo na činjenicu da smo pouzdan partner koji uvek štiti interese svojih klijenata. Svoja prva iskustva u oblasti prava, osnivač kancelarije, sticao je u sektoru privrede. Kao pripravnik, a potom i pravnik u tadašnjem gigantu automobilske industrije, osnivač je sticao širok krug znanja iz oblasti privrednog, posebno radnog i poslovnog prava. To će, u kasnim godinama, biti i oblasti, ali i iskustvo i kontakti na kojima će se dalje granati profesionalna usmerenja kancelarije.

Kancelarija se širila pa je oblast poslovanja usmeravala u skladu sa promenama i dinamikom okruženja. Kako  su se privredni odnosi razvijali i otvarali ka privatnom sektoru, usmeravala se i na oblasti privrednog prava, a sledstveno i građanskog, pa radnog prava. Kroz kancelariju je prošlo više saradnika, pripravnika i sekretara, koji su svojim znanjima i energijom usmeravali budući rad kancelarije. Od 2005. godine sedište se seli iz ulice Ive Lole Ribara u Dragoslava Srejovića. Nakon promene sedišta, menja se i sistem rada. Privrednopravna materija postaje dominantna oblast rada. Posebno oblast radnog prava kroz saradnju sa reprezentativnim sindikatima i privrednim subjektima. Kako se privredna dinamika sve više ubrzavala tako se razvijao i rad, a naše znanje postajalo je bogatije za iskustvo iz prakse.

Reputacija pravovremene i delotvorne zaštite prava radnika, javnog, ali delom i privatnog sektora, donela je poslovne zadatke, a time i usmerila naš radni fokus. Masovnim radnim predmetima borili smo se i uspevali da zaštitimo prava radnika, ali i da sudovi svojom praksom postave branu ka jednostranom postupanju u garantovanim pravima. Ponosni smo na činjenicu da je našim radom usmerena i praksa poštovanja prava i jasne primene garantovanih normi u više različitih oblasti.

Na radno pravo nadovezivale su se sledstveno i druge srodne grane prava, posebno privrednog, pa su se naši saradnici i zaposleni kroz praksu usavršavali u širem spektru oblasti.

Istorija naše kancelarije, usponi i padovi, težnje, napori i razni izazovi, iznova nas vode na mudru misao da „teška vremena stvaraju jake ljude, a jaki ljudi stvaraju dobra vremena“. Želja nam je da danima koji su pred nama, ispišemo nove stranice ovog poglavlja, koje će  dokazati prethodnu misao, a sledbenike učiniti ponosnim.  

Danas kancelariju čini tim od četvoro pravnika, sekretara kancelarije, 3 eksterna saradnika za oblasti radnog, poreskog i privrednog prava, kao i više saradnika pravne doktrine sa kojima zajednički analiziramo i rešavamo svakodnevne izazove pravne prakse. Težnja nam je da u godinama koje dolaze naš tim postane bogatiji za slobodne umove, željne znanja i zajedničkog progresa.

Istorija advokature

Svetska istorija početka društvene i političke misli može se vezati i za „seme dobre nade“ za advokaturu. Tako, advokatura svoje korene ima u razvijenim civilizacijama Antičke grčke i starog Rima. U Srbiji se advokatura zvanično „naselila“ u norme države, za vreme Mihaila Obrenovića. Kasnije, tragično nastradali vladar, na predlog vlade Ilije Garašanina, svoje vreme obeležio je i modernim zakonom o advokaturi. Zakonom o javnim pravozastupnicima, normirana su prava i obaveze advokata. Tako je pravna pomoć, najšire posmatrano, postala eksluzivno pravo školovanim pravnicima koje u registar upiše Ministastvo pravde.  Advokati su nakon više od dve decenije od normiranja svojih prava i obaveza krenuli da se udružuju, a kao plod tog udruživanja nastao je, i do danas se održao, časopis Branič. Današnji sistem organizacije advokature uveden je tek godinama nakog Prvog svetskog rata, i uz manje izmene, održava se i danas. Pravila ponašanja u okviru profesije poslednji put su utvrđena 2011. godine Zakonom o advokaturi.