Ustavni sud kao institucija “rodio se” u umu znamenitog pravnog teoretičara Hansa Kelzena. Izvanredni naučni um austrijskog pravnika iznedrio je pravne misli koje su i do danas ostale upisane zlatnim slovima u teoriji kritičkog i duboko stručnog proučavanju pravnog pozitivizma. Pored izvanredne pravne misli, njegov život obeležio je i uspon nacizma u Nemačkoj, pa iako je 1938. godine emigrirao u SAD, Evropi je ostavio misao i realizaciju postojanja Ustavnog suda. Ustavom iz 1920. godine Austrija prva uvodi Ustavni sud u svoj državnopravni sistem i postavlja primer koji će se dalje širiti Evropom. Amerika je za to vreme zauzela drugačiju pravnu poziciju, pa ulogu kontrolora ustavnosti i zakonitosti u angloameričkom pravnom sistemu vrši Vrhovni sud.
Ustavno sudstvo u nas, svežijeg je doba, pa tako i pravna sredstva, njihova analiza i primena. Zbog toga je potrebno iznova se njima baviti, diskutovati o njima, ali i pažljivo ih primenjivati u praksi. Ustavna žalba je „žalba nad žalbama“, najmoćnije pravno sredstvo za zaštitu gradjana, kojim oni štite svoja pojedinačna ljudska prava. Ovaj institut je nastao i širio se uporedo sa razvojem ustavnog sudstva u svetu tokom XX veka. U Republici Srbiji uveden je tek Ustavom iz 2006. godine, bez obzira što Srbija ima tradiciju ustavnog sudstva koja datira još od 1963 godine.
Ustavna žalba se podnosi Ustavnom sudu, ali pod pretpostavkom da su prethodno iscrpljena efikasna pravna sredstva za pravnu zaštitu. Podnosi se protiv pojedinačnih akata i radnji državnih organa kojima su učinjene povrede ljudskih prava. Mnogi gradjani imaju osnovan, ali i neosnovan osećaj da im je povredjeno neko pravo koje im pripada po Ustavu Republike Srbije. Zato je od izuzetnog značaja izvršiti ozbiljnu analizu pojedinačnog slučaja i kvalitetnu procenu da li je i koje pojedinačno ljudsko pravo povredjeno; u kojoj odredbi je ono propisano i garantovano. Osim toga, potrebno je imati u vidu praksu i stavove Ustavnog suda Srbije i Evropskog suda za ljudskog prava.
Težak je položaj pojedinca kojem je povredjeno neko pravo. A još je teži osećaj nepravde kada ne uspe da dokaže da se država o njega ogrešila.
Zbog toga je stručno znanje i pomoć advokata takvim gradjanima od neprocenjive vrednosti. Pisanje ustavne žalbe razlikuje se od klasičnih podnesaka koje sastavljaju advokati u pravnim sporovima koji se vode pred sudskim i upravnim organima Republike Srbije. Poznavanje proceduralnih pravila o ustavno-sudskom postupku nedovoljno je ukoliko advokat ne vlada materijom ljudskih prava i ustavnim pravom. Samo onaj advokat koji iskreno veruje u ljudska prava i dobro poznaje njihovu suštinu, može pružiti delotvornu pravnu pomoć.
U ustavnoj žalbi i ustavno-sudskoj odluci sadržana je nit jurisprudencije, koja povezuje pravno znanje i doktrinu, pravno iskustvo i pravnu praksu, kreirajući celinu prava. Na osnovu svega, u svakom konkretnom slučaju, potrebno je pristupiti vrlo oprezno.
Naša advokatska kancelarija prilikom sačinjavanja ustavne žalbe uvek konsultuje relevantnu literaturu i eminentne stručnjake.
